Koja je razlika između pečenja i prženja u rerni?

Kada čitate recepte i slušate kuvare koji objašnjavaju kako da pripremite određeno jelo, reči "bake" i "roast" se često koriste za kuvanje u rerni. Ali šta ove reči znače i kada treba koristiti svaku od njih u kontekstu kuvanja u rerni?

Nekada se "roasting" radilo na ražnju, pri čemu je hrana bila direktno izložena vatri, a reč "baking" se odnosila na kuvanje u posudi. Iako i danas možete peći na ražnju, reč se danas koristi u različitim kontekstima. Sledeći tekst je sažetak objašnjenja koje smo pronašli u raznim izvorima prilikom istraživanja razlike između ovih reči.

Glavne razlike koje možete primetiti u upotrebi reči "roasting" i "baking" odnose se na vrste hrane koje pečete i temperaturu koja se koristi u rerni. Što se tiče temperature, "roasting" zahteva višu temperaturu u rerni iznad 400°F/200°C za proces kuvanja, dok "baking" koristi niže temperature u rerni oko 375°F/190°C i niže.

Možda je najjednostavnije pravilo koje se može primeniti kada se razmišlja o razlikama to da, kada je reč o hrani koja ima čvrstu strukturu, na primer meso ili povrće, bez obzira na temperaturu rerne, vi je pržite u rerni. Suprotno tome, ako kuvate hranu koja nema čvrstu strukturu pri ulasku u rernu, ali će je imati nakon kuvanja, kao što su na primer peciva, kolači, hleb i zapećena jela, reč koju treba koristiti je pečenje. Ako je jelo kuvano u rerni prekriveno sosom, obično se opisuje kao pečeno. Nasuprot tome, češće je da se hrana koja je samo premazana uljem ili drugom masnoćom opisuje kao pržena u rerni.

Takođe, možete razmišljati u terminima pokrivene i nepokrivene hrane (u rerni). Često, kada se jelo opisuje kao prženo u rerni, ono je kuvano u nepokrivenom tiganju za prženje, što omogućava da bude direktno izloženo toploti i postane zapečeno i hrskavo. Kada se hrana kuva u rerni pokrivena, obično se opisuje kao pečena. Očigledno, razlika u ovom slučaju je krajnji cilj: postizanje specifične površine jela kod prženja u rerni naspram transformacije hrane iz jednog stanja u drugo, obično u veličini, teksturi i obliku, što zahteva više vremena na nižim temperaturama.

Ponekad recepti mogu zahtevati obe metode, na primer, kada se peče hleb i željeni rezultat je hrskava korica, može se koristiti tiganj za hleb od livenog gvožđa sa poklopcem na 400°F/200°C 30 minuta (pečenje), a zatim se temperatura poveća na 250°C/480°F i poklopac ukloni poslednjih 10 minuta sa ciljem da se postigne hrskava korica (prženje u rerni).

Kada je reč o podešavanjima rerne „roast" i „bake", nije važno koje koristite, jer će rezultat biti isti jer oba podešavanja generišu toplotu na dnu i vrhu rerne da bi se hrana skuvala.

Prženje u rerni ne treba mešati sa grilovanjem, što je druga tehnika kuvanja na visokoj temperaturi. Grilovanje podrazumeva kuvanje nečega u konvencionalnoj rerni na visokoj temperaturi gde je grejač direktno iznad hrane.

Zaključno, „pečenje" i „prženje u rerni" se često koriste kao sinonimi za kuvanje nečega u rerni. Specifičnija značenja zavise od temperature koja se koristi; da li je hrana pokrivena ili nepokrivena; da li je namera da se promeni oblik i veličina hrane ili da se postigne hrskava, zlatno-smeđa korica.